Књижевно подне са Ранком Павловићем

Данас је у Шњеготини Великој, у општини Челинац, одржана манифестација „Књижевно подне са Ранком Павловићем“, с поднасловом „Село своме писцу, писац своме селу“. Треба одмах рећи да је „Подне“ у овом занимљивом зборовању, како су га назвали организатори, Српско културно друштво „Укрња“ и излетиште „Родни крај“, трајало дуже од три сата. Ако је вјеровати присутној публици, то вријеме је брзо прошло. А у публици је, поред Шњеготинаца, било да живе у свом селу или у околним градовима, било гостију из Теслића, Шамца, Модриче, Дервенте, Добоја, Прњавора, Чечаве…

Шњеготина је, кажу, била највеће село у бившој Југославији. Постоје четири Шњеготине – Велика, Доња и Средња у челиначкој општини, и Горња, у којој сам ја рођен, која припада подручју града Теслића – али ја сам то увијек доживљавао као једно село и свака од тих Шњеготина је моје родно мјесто, мој завичај.

Поред оних које ћу споменути у опису фотографија, овај скуп поздравили су предсједник „Просвјете“ у Теслићу, професор Алекса Касаповић, и професор из Шњеготине Горње, мог ужег завичаја, Мирољуб Летић.

Поред ученика из Старе Дубраве, који су извели рецитал моје поезије, и вокалних солиста, затим Јошавачких тамбураша, више пјесника својим стиховима дало је допринос овом зборовању. Овдје ћу само споменути да је заиста лијепу своју пјесму посвећену мени прочитала ученица 8. разреда ОШ „Младен Стојановић“ из Јошавке, Гордана Радујковић.

Екипа ТВ Градишка, која је раније снимила два дијела документарног филма о мом стваралаштву, дошла је на зборовање да сними и трећи дио. На самом почетку књижевног дружења, након што сам засадио липу, приказани су инсерти из претходна два филма, када су аутори награђени топлим аплаузом.

Потекла је идеја да се убудуће сваке године на истом мјесту одржава књижевна манифестација посвећена завичајности у књижевности.

Мјештани су за све учеснике и публику приредили ручак.

Не могу и не желим да скријем радост због оног што су ми моји земљаци приредили.

Ранко Павловић